Za skidanje filma sa interneta od oko 700 megabajta (MB), u Srbiji sa prosečnom brzinom od oko tri Mb/s je potrebno oko sat vremena. U Rumuniji, gde je internet sedam puta brži, korisnici do istog filma dolaze za pet minuta. Da bi dostigla ovaj nivo našoj zemlji su potrebna velika ulaganja. Srbija je na listi zemalja po brzini protoka interneta na sajtu netindex.com zauzela 88 mesto, sa brzinom od 3,28 megabita u sekundi (Mb/s). Najbolje plasirana je Južna Koreja, a od nas su bolje plasirene i Makedonija, Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska. U Srbiji je problem mrežna struktura i njen kvalitet. Za brži protok neko mora i da plati. Treba uložiti u mrežu za pristup i metalne kablove, kroz koje je prolaz ograničen, zameniti optikom koja bi znatno povećala brzinu, a treba povećati i broj servisa.
Za skidanje filma sa interneta od oko 700 megabajta (MB), u Srbiji sa prosečnom brzinom od oko tri Mb/s je potrebno oko sat vremena.
U Rumuniji, gde je internet sedam puta brži, korisnici do istog filma dolaze za pet minuta. Da bi dostigla ovaj nivo našoj zemlji su potrebna velika ulaganja.
Srbija je na listi zemalja po brzini protoka interneta na sajtu netindex.com zauzela 88 mesto, sa brzinom od 3,28 megabita u sekundi (Mb/s). Najbolje plasirana je Južna Koreja, a od nas su bolje plasirene i Makedonija, Crna Gora, Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska.
Direktor Ratela Milan Janković kaže da je u Srbiji problem mrežna struktura i njen kvalitet.
- Za brži protok neko mora i da plati. Treba uložiti u mrežu za pristup i metalne kablove, kroz koje je prolaz ograničen, zameniti optikom koja bi znatno povećala brzinu - kaže Janković i dodaje da treba povećati i broj servisa.
On kao primer zemlje koja je prepoznala važnost ulaganja u ovaj sektor navodi Francusku koja je za razvoj širokopojasnog interneta uložila oko 4,5 milijarde evra. Prihodi od interneta nisu mali. Samo u 2010. premašili su 13 milijardi dinara. Problem je što se veliki deo prihoda ne vraća u Telekom, već se koristi za pokrivanje različitih budžetskih stavki.
Pre petnaest godina u Srbiji je dominirala dajl-ap konekcija. Danas je vodeću ulogu preuzeo ADSL, a internet preko dajl-apa kači pet odsto korisnika. Državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić nedavno je izjavila da su brzina i dostupnost interneta u Srbiji daleko od onoga što nam treba, a da je osim nerazvijene infrastrukture razlog i nerazvijeno tržište.